Сава Текелија

__________________

17[a Iunii 1796]

            К[онзилију]м репрезентира за једнога пароха који је обтужио министра што је држао смертелну реч на сокаку и да га је нечесно имао. Из ин//вестигације изилази да при тој речи случајем парох дошао, и да је хотео забранити, говорећи да ту има више папишта који слушају; министер рекао да би му дао мира, ибо он није папиште зва[о], зато и’ и отерати не може; после је парох претио и дозвао бирова да би министра отерао, али се предика, међутим, свершила; но, кад су хотели мрца понети, то парох није доизволио звонити.

            Отуда се родили вопроси:

            [1во]: је л’ се могао парох мешати у то дјело? Овде су нашли да, будући је чрез резолуцију запрешчено на сокаку предике држати које имаду што о controversii fidei[1], то да је могао чинити.

            Случај ова[ј] пре [с]е резолуције која [је] закон de libero religionis exercitio[2] устегнула трефио; второ – ништа с[е] доказати није могло да је што министер о сорству вјери говорио; али прем свем тим парох мора имати право.

            2о: звона да је могао забранити да не звону, јелбо су у папиш[т]кој цркви, и да је он за плаћу звонити само от своје воље доизвољавао.

            Али су пређе већ људи платили били!

            За Суљувскога коменда[н]т Куфштајна[3] пита што ће чинити, ибо он не може бити у тамници, здравља својега ради, и да љекари кажу да ће морати умрети ако не дође у затвор други, и тако неће се моћи удостојити милости.

            Лањи вели: „Est com[m]iseratione dignus“[4], али да му се помоћи не може. Но закључило се да се из темнице извади и да му се доизволи шетати по замку и авлији; које ће се цару предложити.

            Рез[олуција] за владику Андраши[ју], гди цар већост гласов К[онзилију]ма потверђује, то је[ст] да се дозове ad audiendum verbum regium[5] и да му се sub cominatione amittendor[um] temporali[um] beneficior[um][6] наложи да циркуларес отзове.

Ја знам да ће и ревоцирати; [ad] deme[rere] lucru[m] hiperos & astra negabunt[7].

К[онзилију]м пише за немеше у варазди[нс]кој вароши, от који’ је изкала да они мораду платити на занат. Вармеђа говорила да закони немеше от свега данка особеног освобождавају, него само на проча добра која имаду [да плаћају], али овде отсудили да је то beneficiu[m][8] варошки што они занат послују, да су у цеху, да је то обичај и по други’ вароша’.

            Јавни закон код људи који су се обичају превикли не може да дјејствује, а што би било гди не би тако јавни био?! А не находим да је занат beneficiu[m] вароши, зашто, ако га који не учи, не може му [га] дати варош, а цех има своји’ даће особливе – препитаније је то немешом, као и другима што је орати. Али резолуција у Коморану изашла да мораду плаћати; зато – закон на страну!

Преузмите читав текст



Сава Поповић Текелија, рођен 1761. у Араду. Школовао се у Араду, Будиму, Пешти и Бечу.  Први српски доктор правних наука (Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе, 1786); председник и реформатор Матице српске, велики добротвор, оснивач задужбине Текелијанум.

Сава Текелија, Дневник ///// Приредио и допунске текстове написао Стеван Бугарски ///// Матица српска, Нови Сад 2011



[1]  о controversii fidei, лат. – о верској противуречности.

[2] de libero religionis executio, лат. – о слободном практиковању вере.

[3] Куфштајн[Kufstein], место у Аустрији на реци Ину [Inn], с тврђавом Геролдсек [Geroldsek]; произилази да је тврђава коришћена и као затвор.

[4] Est com[m]iseratione dignus, лат. – достојан је сажаљења.

[5] ad audiendum verbum regium, лат. – на слушање краљевске заповести.

[6] sub cominatione amittendor[um] temporali[um] beneficior[um], лат. – под претњом привременог губитка повластица.

[7] [ad] deme[rere] lucru[m] hiperos & astra negabunt, лат. – да би задобили корист, порећи ће Сунце и звезде.

[8] beneficiu[m], лат. – повластица.

______________________________________________________________________

С. Текелија, Три дана јуна 1796.

Г. Ајх, Епизода

М. Ж. Павлов, Пет песама

М. Ж. Павлов, Никловани пиштољ

М. Ж. Павлов, Мускетари уличних скакаваца

В. Хилдесхајмер, Велика набавка

Р. Поповић, Арахна, Отварам све и Дозивам

M. Antić, Leva strana sveta – dve pesme

M. Bašo, Uska staza u zabrđe – Prolog

T. Vajlder, Možda slučaj

H. L. Borhes, Parabola o Servantesu i Kihotu

H. L. Borhes, Dva kralja i dva lavirinta

С. Мркаљ, Састављено кад у горњокарловачку боловаоницу доспедох побеђен и остављен од свега света

В. П. Дис, Недовршене речи – Седма песма

Д. Милетић, Нокат – Пролог

М. Бишоф, Лов

М. Бишоф, Лице

М. Бишоф, Навођење звезде

D. Miletić, Ksenija Sponza u Simplon Orijent Ekspresu

D. Miletić, Zalogaj, Zrcalo i Pesnik

D. Miletić, Mantre

M. Ž. Pavlov, Drvo koje tužno peva – 11

М. Ж. Павлов, Сербија у туђини

М. Ж. Павлов, Кутија скривених значака