Tvrđava – Morion / I – U malom salonu kod gospa-Femke                                      Tvrđava – Morion / II – Susret

  Mahjong (I)               Mahjong II              Mahjong III               Mahjong IV            Mahjong V           Mahjong VI-VII           Mahjong VIII-IX           Mahjong X-XI       Mahjong XII-XIV         Mahjong XV         Mahjong XVI-XVIII          O mahjongu

Crtice          Putovanje u Crvenku          Crtice II

          

У АУТОБУСУ 37

У великој гужви у аутобусу број 37, баш кад су се спуштали улицом Кнеза Милоша, Дихтунг угледа једну допадљиву чашу, сву избрушену, прозирну, једно његово површно познанство, где се неумитно приближава једној особи коју добро познаје, која је у његовом табору, и која погледом (не случајно упућеним баш њему) вапи да је ослободе тог искушења које изгледа неминовно.

                Он прилази чаши, пробијајући се између путника уз доста труда, и каже одлучно, мада не сасвим нељубазно:

                – Охо, какво изненађење. Ви ћете бити моја кригла гравирана! Видим, јер сам видовит.

                – О, не, не, погрешили сте, ја сам чаша – каже кристална чаша пренеражено.

                – А, не, ви сте кригла, мене не можете преварити, видим ја шта је шта. Само се правите. – Ту се већ осећао и помало шаљив тон.

Згранута његовом грубошћу, чаша се не сети ничег што би на то могла рећи и Дихтунг се у оној гужви скоро баци на њу, обујми је око руба тако чврсто да се више није могла ослободити. Испуштала је ситне немоћне звуке, као да ће можда и прснути.

                – Сад само да наиђе онај Поклопац – рече Дихтунг кроз зубе. Осмехивао се уз то помало, да ублажи утисак. Тиме је, међутим, само појачао чашин осећај нелагодности. – Ту је негде, сигурно. Одавно нисам видео оволико света – додаде љубазније осврћући се и неочекивано је пусти.

                Чаша оћута, ужаснута. Упути ипак један накриво изведен осмех познаници кад јој ова махну на поздрав провлачећи се између путника у правцу средњих врата. Поглед јој затим пролете кроз прозор и у излогу књижаре Службеног гласника паде на натпис „Љубав“.

                         Pdf  »»»
Текст у Ворду

Постављено на Стр. 21 веб-сајта Приваут 20. марта 2024.
 
 

 

 

О махјонгу као игри судбине

       Наслов је преузет од истоимене популарне компјутерске игрице која за поднаслов или допунско објашњење има синтагму „игра судбине“. Игра се плочицама сличним онима за домино само што се на овим, уместо тачкицама означених бројева налази неколико различитих скупова идеограма: неки се састоје од апстрактних симбола, други од сликовних тако да подсећају и на карте – чак и оне за тарот. Плочице поређане на виртуелној табли образују конструкције најразличитијих облика и треба их спаривати кликом миша тако да нестају са екрана, две по две. На крају би требало да све буду склоњене. Мери се време, праве се листе најуспешнијих играча. Можете чак и сами да направите неку конструкцију и да је понудите другим играчима. Напредује се по разредима названим по источњачким симболима, као бакарни тигар, дијамантски пацов, смарагдна змија…

Овде је реч о покушају постављања једних уз друге различитих утисака о историјским околностима, пре него догађајима, и личностима, најчешће оним из другог плана или неодређенијим, блеђим од конвенционалне, уобичајене слике. Мање упадљиве појаве су можда управо оно што је допринело да у неком тренутку историја узме овај или онај ток. Да би се добили контраст, перспектива и слика историјског контекста уопште, неретко су убациване управо оне најкрупније чињенице и личности, као репер. Има и одломака из књижевних текстова, као и из речника – језичких, филозофских, религијских.

Морални хаос и бесмисао нашег доба су вероватно, ипак, привид али морају имати свој извор у вишеструкој и веома сложеној игри судбине на Балкану: понекад то изгледа као неконвенционални плес Исидоре Данкан а понекад као проста коцка римских војника. Све друго, сви други облици игре се такође овде могу наћи и доприносе свему ономе што зовемо „наша реалност“. То је, наиме, полазна тачка гледишта, односно угао гледања ових текстова – зато се не представљају само околности и догађаји на Балкану, већ и из читавог света: сви они понекад утичу на нашу, овдашњу реалност.

Уз све наведено треба узети у обзир да је аутор текстова, када је о историји реч, потпуни аматер, са знањем тек нешто изнад просека. Ипак, иако наша историјска публицистика доживљава процват, обичан човек је још далеко од довољне информисаности о историји „ових простора“, као и о проласцима „кола историје“, редовним и нередовним. Народна поезија је неретко замена за историјске чињенице што је понекад и увредљиво. Можда смо због тога тако често несигурни у својим изборима па чак и у представи о томе шта је то што заправо хоћемо.

Надам се да ће ови текстови послужити информисању, па и забави читалаца и да ће тако допринети лакоћи сналажења у нашим замршеним балканским околностима.

Б. Н.

18. март 2013.