Tvrđava – Morion / I – U malom salonu kod gospa-Femke                  Tvrđava – Morion / II – Susret

Mahjong (I)               Mahjong II              Mahjong III               Mahjong IV               Mahjong V

Mahjong VI-VII               Mahjong VIII-IX               Mahjong X-XI              Mahjong XII-XIV

Mahjong XV                 Mahjong XVI-XVIII             O mahjongu

Crtice          Putovanje u Crvenku          Crtice II

 

     

            Две поуке

                                                                                                                          

            Поука на почетку: Зло су и простаклук и контрапростаклук. То је простачки начин да човека наведете на погрешан закључак о својим намерама и о могућностима које му се пружају у односу са вама, пословном или приватном. Он се онда упусти у тај однос дубље него што би то иначе учинио и нађе се на територији на којој није пожељан – онда већ можете о њему ширити гласине како је простак који се залеће на туђу територију.

            Господин Кашиду ућута, одложи наливперо и спусти наочаре.

            – Треба бити опрезан са људима који су сувише топли и срдачни, – рече свом забезекнутом слушаоцу, господину Канишуу.

            – Ми смо били утуљивани и умлаћивани, знате, – рече господин Канишу помало увређено. – Можда бисте се могли определити за покретна врата, знате, ако вам неко смета. Онда би онај који се исувише навали пролетео кроз њих и излетео на другу страну.

            – Одлична идеја! – узвикну господин Кашиду, затим мало размисли. – Чуо сам да то постоји. А чуо сам да у већим земљама у којима се прошло кроз сличан хаос постоје већ и двоструко покретна врата, таква чија се осовина може извући из лежишта и све преместити до следећег погодног улегнућа у поду где се врата опет могу наместити и користити.

            – Поклопили сте ме, признајем, – мало покуњено рече господин Канишу, у извесној недоумици како ово последње треба схватити. Живну затим, досетивши се: – Можете направити лажна покретна врата, знате, на точкиће што кажу! Онда би се могло десити ако неко баш навали, знате, онако својски, да му се врата измакну и да пролети па право на нос!

            – Слажем се са вама, – рече господин Кашиду свечано. – У праву сте, јер, ми не можемо анђеоским гласовима певати у два различита хора једновремено.

            Господин Канишу је био мало збуњен: – У дуету, онда – рече.

            Господин Кашиду поцрвене као паприка.

            – Хајде да попијемо по чашу вина, – предложи и насу им по чашу вина руменог као његово лице, додуше у неким другим приликама.

            Тако се једна необична посета претвори у пријатно вече, а у позно доба, на растанку, договорише следећи сусрет код господина Канишуа.

            Поука на крају: Живот је прилично непредвидив.

 

2018.

 

 pdf  »»» 

Ова прича је први пут објављена 2018. године у зборнику кратких прича 357 Удружења независних писаца Србије (ур. Живојин Ивковић), а затим и као једна од тридесет седам кратких прича Шесторне штације (Приваут, 2019) у електронском латиничном издању.

 

Постављено на Страну 21 веб-сајта Приваут 5. октобра 2019.

                                                                                                                     текст у ворду

 
 

 

О махјонгу као игри судбине

       Наслов је преузет од истоимене популарне компјутерске игрице која за поднаслов или допунско објашњење има синтагму „игра судбине“. Игра се плочицама сличним онима за домино само што се на овим, уместо тачкицама означених бројева налази неколико различитих скупова идеограма: неки се састоје од апстрактних симбола, други од сликовних тако да подсећају и на карте – чак и оне за тарот. Плочице поређане на виртуелној табли образују конструкције најразличитијих облика и треба их спаривати кликом миша тако да нестају са екрана, две по две. На крају би требало да све буду склоњене. Мери се време, праве се листе најуспешнијих играча. Можете чак и сами да направите неку конструкцију и да је понудите другим играчима. Напредује се по разредима названим по источњачким симболима, као бакарни тигар, дијамантски пацов, смарагдна змија…

Овде је реч о покушају постављања једних уз друге различитих утисака о историјским околностима, пре него догађајима, и личностима, најчешће оним из другог плана или неодређенијим, блеђим од конвенционалне, уобичајене слике. Мање упадљиве појаве су можда управо оно што је допринело да у неком тренутку историја узме овај или онај ток. Да би се добили контраст, перспектива и слика историјског контекста уопште, неретко су убациване управо оне најкрупније чињенице и личности, као репер. Има и одломака из књижевних текстова, као и из речника – језичких, филозофских, религијских.

Морални хаос и бесмисао нашег доба су вероватно, ипак, привид али морају имати свој извор у вишеструкој и веома сложеној игри судбине на Балкану: понекад то изгледа као неконвенционални плес Исидоре Данкан а понекад као проста коцка римских војника. Све друго, сви други облици игре се такође овде могу наћи и доприносе свему ономе што зовемо „наша реалност“. То је, наиме, полазна тачка гледишта, односно угао гледања ових текстова – зато се не представљају само околности и догађаји на Балкану, већ и из читавог света: сви они понекад утичу на нашу, овдашњу реалност.

Уз све наведено треба узети у обзир да је аутор текстова, када је о историји реч, потпуни аматер, са знањем тек нешто изнад просека. Ипак, иако наша историјска публицистика доживљава процват, обичан човек је још далеко од довољне информисаности о историји „ових простора“, као и о проласцима „кола историје“, редовним и нередовним. Народна поезија је неретко замена за историјске чињенице што је понекад и увредљиво. Можда смо због тога тако често несигурни у својим изборима па чак и у представи о томе шта је то што заправо хоћемо.

Надам се да ће ови текстови послужити информисању, па и забави читалаца и да ће тако допринети лакоћи сналажења у нашим замршеним балканским околностима.

Б. Н.

18. март 2013.