Tvrđava – Morion / I – U malom salonu kod gospa-Femke                  Tvrđava – Morion / II – Susret

Mahjong (I)               Mahjong II              Mahjong III               Mahjong IV               Mahjong V

Mahjong VI-VII               Mahjong VIII-IX               Mahjong X-XI              Mahjong XII-XIV

Mahjong XV                 Mahjong XVI-XVIII             O mahjongu

Crtice          Putovanje u Crvenku          Crtice II

Mahjong XII-XIV

                                                                                    (одломак)                               читав текст  »»»

Пролеће народа 1848

Једна од либерално-националних револуција које су широм Европе избиле у пролеће 1848. године била је и Српска револуција или Српски народни покрет 1848. У блиској је вези са Мађарском револуцијом и најчешће се посматра у том оквиру.

Конзервативна и полицијски репресивна држава Аустријског царства у време кнеза Метерниха рађа бројне националистичке покрете: Италија, Немачка, средња Европа; панславизам. Фебруарска револуција у Француској руши монархију и успоставља Другу републику. Свенемачки сабор у Франкфурту; свесловенски сабор у Прагу, уличне борбе и, после смене Метерниха, мађарска побуна и почетак револуције: Лајош Кошут. Ривалитет Мађара са Србима и Хрватима. Хрватски борбени покрет и бан Јелачић, одан хабсбуршкој монархији. Матија Бан.

Народни одбор заседа 6. марта  у Будиму, са председавајућим Исидором Николићем, и доноси закључке којима се тражи законом признато право на употребу српског језика, аутономија цркве и школе, народни сабор „који може општити непосредно с царом“ и самостално уређење Војне границе.[1]

„Дана 22. марта српски револуционари су збацили општинске власти у Земуну и Панчеву на чијем су челу били Немци, и основали Националну гарду. Српски побуњеници у Земуну, Панчеву и Пешти су отворено показивали симпатије за мађарске револуционаре.“[2] Главни организатор међу Србима, Ђорђе Стратимировић. Светозар Милетић, „млади шајкаш“, предводи српске пожунске ђаке у „мађарским подвизима“, и, одушевљен словачким романтичарима узима за себе „назив“ Свеслав.

Уз „доказе о покушајима завере између Хрвата и Срба“, Кошут одбацује захтеве српских депутата из Новог Сада јер „у демократској Мађарској посебна права неће никоме бити потребна“ – у њој постоји само један „’политички народ’ – Мађари“. Отворен и оштар сукоб амбициозног младог Ђорђа Стратимировића и Лајоша Кошута.[3]

Објављивањем српског програма почетком априла у Карловцу, тражи се стварање Српског војводства, заједнички земаљски сабор Срба и Хрвата са изабраним баном као председником и изабраним војводом као потпредседником. Отворена побуна против мађарских симбола у више градова (Кикинда, Нови Сад) доводи до крвавих обрачуна и, с мађарске стране, до покушаја увођења преких судова.[4]

Кнез Милош преко поверљивих људи нуди услуге Мађарима и тражи да заузврат буде признат за српског деспота. Београдски паша опомиње аустријске власти на „опасно врење“ – чују се позиви на уједињење Срба с обе стране Саве и Дунава.

„На почетку буне 1848. године Рајачић је, као члан угарског Горњег дома, суделовао при образовању прве угарске одговорне владе у којој се налазио и Кошут… Али, народно расположење понело је, на крају, и њега.“[5]

Наслов је преузет од истоимене популарне компјутерске игрице која за поднаслов или допунско објашњење има синтагму „игра судбине“. Игра се плочицама сличним онима за домино само што се на овим, уместо тачкицама означених бројева налази неколико различитих скупова идеограма: неки се састоје од апстрактних симбола, други од сликовних тако да подсећају и на карте – чак и оне за тарот. Плочице поређане на виртуелној табли образују конструкције најразличитијих облика и треба их спаривати кликом миша тако да нестају са екрана, две по две. На крају би требало да све буду склоњене. Мери се време, праве се листе најуспешнијих играча. Можете чак и сами да направите неку конструкцију и да је понудите другим играчима. Напредује се по разредима названим по источњачким симболима, као бакарни тигар, дијамантски пацов, смарагдна змија…

Овде је реч о покушају постављања једних уз друге различитих утисака о историјским околностима, пре него догађајима, и личностима, најчешће оним из другог плана или неодређенијим, блеђим од конвенционалне, уобичајене слике. Мање упадљиве појаве су можда управо оно што је допринело да у неком тренутку историја узме овај или онај ток. Да би се добили контраст, перспектива и слика историјског контекста уопште, неретко су убациване управо оне најкрупније чињенице и личности, као репер. Има и одломака из књижевних текстова, као и из речника – језичких, филозофских, религијских.

Морални хаос и бесмисао нашег доба су вероватно, ипак, привид али морају имати свој извор у вишеструкој и веома сложеној игри судбине на Балкану: понекад то изгледа као неконвенционални плес Исидоре Данкан а понекад као проста коцка римских војника. Све друго, сви други облици игре се такође овде могу наћи и доприносе свему ономе што зовемо „наша реалност“. То је, наиме, полазна тачка гледишта, односно угао гледања ових текстова – зато се не представљају само околности и догађаји на Балкану, већ и из читавог света: сви они понекад утичу на нашу, овдашњу реалност.

Уз све наведено треба узети у обзир да је аутор текстова, када је о историји реч, потпуни аматер, са знањем тек нешто изнад просека. Ипак, иако наша историјска публицистика доживљава процват, обичан човек је још далеко од довољне информисаности о историји „ових простора“, као и о проласцима „кола историје“, редовним и нередовним. Народна поезија је неретко замена за историјске чињенице што је понекад и увредљиво. Можда смо због тога тако често несигурни у својим изборима па чак и у представи о томе шта је то што заправо хоћемо.

Надам се да ће ови текстови послужити информисању, па и забави читалаца и да ће тако допринети лакоћи сналажења у нашим замршеним балканским околностима.

Б. Н.

18. март 2013.